“Vučić pokušava lijevo, desno, ali Dodik je najodaniji, i u slučaju da stvarno učini ono što će mu Kremlj predložiti, a to je maksimalno da rastereti ukrajinski front, da ovdje pokuša da izazove, zašto ne reći otvoreno, građanski rat. Ali, mislim da Dodik mora imati u vidu sudbine njegovih prethodnika na poziciji prvog čovjeka RS-a, Radovana Karadžića i Biljane Plavšić, koji su završili u Hagu. To Dodik nikako ne smije zaboraviti.”

Ovo je dio intervjua crnogorskog novinara i publiciste Šekija Radončića, koji je neki dan dao za BHT, a ja ga pročitah na portalu RadioSarajevo.ba.

Pitate se šta je sporno u ovome što je pomenuti novinar kazao?

Pa, recimo, bilo bi interesantno da nam novinar i publicista Radončić objasni kako zna da će Kremlj predložiti Dodiku da izazove građanski rat u Bosni i Hercegovini?

Koje su to činjenice i podaci na kojima on zasniva ovu tvrdnju?

Mi ne znamo na osnovu čega Šeki Radončić kreira ovaj stav. Da li je to samo njegova hipoteza, ili možda i nije, ali ni na koji način se ne trudi da nam predoči dokaze koji bi tu tvrdnju  potvrdili.

Ako je ovo što je kazao Šeki Radončić netačno, onda sve gore navedeno nema smisla.

To nije problem Šekija Radončića, to je problem novinara koji je razgovarao sa njim.

Ovdje dolazimo do suštinskog pitanja koje se tiče novinarstva: Da li je posao novinara da samo prenosi ono što neko kaže ili bi trebalo malo da propita šta stoji iza izjava njegovog sagovornika?

Mediji su se odavno pretvorili u megafone političara, a to znači da nije važno šta će reći i koliko ima smisla to što pričaju, jer mediji će svaku izjavu prenijeti. Čak, što je izjava gluplja, bezobraznija ili ekstremnija, to je veća šansa da se nađe na naslovnoj stranici ili bude prikazana u prajm tajmu.

Tako je i sa analitičarima i komentatorima.

Mediji u Bosni i Hercegovini kubure sa relevantnim i kompetentnim sagovornicima i to nije nikakva nepoznanica, ali to nije opravdanje da se prema sagovornicima odnose nekritički i prihvataju “zdravo za gotovo” sve što oni kažu.

Sasvim je jasno da Šeki Radončić ima negativne stavove prema srpskom nacionalizmu, da nije obožavalac Milorada Dodika i njegove politike, ali to nije opravdanje da mu pripisuje nešto što nismo sigurni da je tačno i provjereno. To što je Milorad Dodik javna ličnost i što se u ovom trenutku svojom “neutralnošću” svrstao na stranu Rusije, što mašta o raspadu države Bosne i Hercegovine na čijem je čelu, što negira genocid u Srebrenici i veliča ratne zločince, nikome ne daje za pravo da mu pripisuje ovakve stvari.

Srđan Puhalo/Analiziraj.ba