Transparency International u BiH objavio je novo istraživanje o 1.700 javnih ustanova u Bosni i Hercegovini koji, pored ostalog, sadrže i informacije o sastavu upravljačkih tijela, platama direktora i članova uprave i nadzornog odbora.

Istraživanje, koje se odnosi na prošlu godinu, pokazalo je da je više od polovine direktora javnih ustanova, uprkos pandemiji i ekonomskoj krizi, povećalo sebi plate u odnosu na godinu ranije.

Takođe, utvrđeno je da je više od 50 posto javnih ustanova povećalo broj zaposlenih u odnosu na godinu ranije.

Na plate direktora i članova uprave i nadzornih odbora u oko 1.500 ustanova, za koje je TI BIH objavio podatke, troši se skoro 25 miliona KM godišnje. U njima je zaposleno preko 85.000 radnika, a sredstva kojima raspolažu zbirno iznose 2,9 milijardi KM.

Zdravstvo u vrhu

Najveće plate imaju direktori zdravstvenih ustanova, a nakon njih među najplaćenijima su rukovodioci visokoškolskih ustanova i fondova socijalne bezbjednosti.

Primjera radi, direktor UKC RS, Vlado Đajić, mjesečno prima 3.152 KM, a direktorica Doma zdravlja Banja Luka, Nevena Todorović, 3.033 KM.

Direktorica JU Centar za predškolsko vaspitanje i obrazovanje Banja Luka, Jelena Kurtinović, mjesečno prima 2.317 KM, a direktor bolnice Sveti apostol Luka u Doboju, Mladen Gajić, 3.034 KM.

Direktorica JU Centra za socijalni rad Banja Lka, Irena Joldžić, mjesečno prima 2.565 KM, direktor JU Centra za socijalni rad Bijeljina, Milorad Sofrenić, 2.615 KM, direktor JU Centra za socijalni rad Teslić, Aleksandra Petković Delić, 1.936 KM, a direktorica JU Centra za socijalni rad Doboj, Vukosava Sofrenić, 2.470 KM.

Sukob interesa

Iako u BiH ne postoji registar javnih ustanova, objavljivanjem podataka o njihovom poslovanju i sastavu članova uprave TI BiH je identifikovao brojne rukovodioce na dvostrukim funkcijama, od kojih su neki po važećim propisima u direktnom sukobu interesa.

• Rukovodioci javnih ustanova često obnašaju javne funkcije u parlamentima, imaju pozicije u javnim preduzećima ili udruženjima koje se finansiraju iz budžeta. TI BiH je na osnovu ovih podataka i nedavno objavljenog registra dodijeljenih grantova udruženjima i fondacijama identifikovao 74 lica koja se istovremeno nalaze u rukovodstvu javnih ustanova i udruženja koja su primala budžetska sredstva – navodi se u istraživanju TI BiH, piše Srpska info.

Dodaje se da su od tog broja 32 direktora javnih ustanova iz FBiH koji su istovremeno ovlaštena lica u udruženjima finansiranim iz budžeta, što zabranjuje Zakon o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, ali se on ne primjenjuje od 2013. godine, pa ove slučajeve nije ni moguće prijaviti.

Isti zakon u Republici Srpskoj ne zabranjuje ovu situaciju, iako broj funkcionera koji se nalazi na čelu udruženja i fondacija jasno pokazuje da se veliki dio novca dijeli po političkoj liniji.

• Pored toga, TI BiH je poređenjem ovih podataka sa registrom javnih preduzeća identifikovao 91 lice koje se istovremeno nalazi u rukovodstvu javnih ustanova i upravi ili nadzornom odboru javnih preduzeća. Od tog broja šest lica su istovremeno direktori javnih ustanova u Federaciji BiH i članovi uprave javnih preduzeća, što opet zabranjuje Zakon o sukobu interesa u ovom entitetu – ističu u TI BiH.

Sve po zakonu

Dodaju da ista situacija nije zabranjena u RS-u, a kako se radi o rasprostranjenoj pojavi TI BiH već dugo predlaže unapređenje ovog zakona.

Pored toga što rukovodioci javnih ustanova obavljaju dodatne funkcije u javnim preduzećima i udruženjima koja se finansiraju iz budžeta, identifikovano je još 247 izabranih ili imenovanih funkcionera koji su istovremeno direktori, članovi upravnog ili nadzornog odbora u ovim javnim ustanovama.

U Ti BiH ističu da entitetski zakoni o sukobu interesa ne zabranjuju javnim funkcionerima obavljanje  funkcija u javnim ustanovama, iako ova nevladina organizacija godinama insistira na tome.

• Ipak, zanimljivo je da u Brčko Distriktu, koji je prošle godine usvojio Zakon o sprečavanju sukoba interesa usklađen sa međunarodnim standardima, za sada nije identifikovan nijedan funkcioner koji obavlja dodatne funkcije u javnim ustanovama. U Distriktu je predviđeno da funkcioner obavlja samo jednu javnu funkciju koja je nespojiva s funkcijom u bilo kojem pravnom licu osnovanom od strane bilo kojeg nivoa vlasti u BiH – upozoravaju iz TI BiH i podsjećaju da se već dugo zalažu da se ovakvi zakoni usvoje i na državnom i na entitetskom nivou.